Развој електронике, рачунарства и Интернета најбољи заједнички именитељ добио је кроз појаву и даљи развој IoT уређаја. Захваљујући томе практично сваки систем, па чак и објекат могу да буду чвор у глобалној рачунарској мрежи. На IoT уређаје треба гледати као на проширење већ постојећих уређаја за обраду и пренос података. Међутим, морају се уочити и неке специфичности. Управо те специфичности су омогућиле су да се о IoT уређајима говори као као једној посебној класи уређаја. На те специфичности је посебно утицала примена система којима се додавањем рачунарско/комуникационих карактеристика дају обележја IoT уређаја. Али и њихов просторни размештај и габарити.
IoT уређаји још увек нису постали стандардни приступ у развоју нових система. Зато не постоји строго дефинисан начин пројектовања и реализације рачунарско/комуникационих додатака. Тачније још увек није масовно заступљено пројектовање на нивоу специјализованих интегрисаних кола. Иако би се на тај начин најдиректније могли задовољити сви захтеви, још увек је широко присутно коришћење готових модула. Додавањем потребних хардверских компонената, пре свега сензора и актуатора обезбеђује се њихова примена за добијање IoT уређаја. При томе неопходоно је обезбедити и одговарајућу софтверску подршку. У овој секцији ТИМ Портала указаће најчешће коришћене рачунарске и комуникационе модуле који се користе при реализацији IoT модула. Пажња ће првенствено бити посвећена приказу њихових основних карактеристика и погодности за конкретну примену. За детаљније упознавање датих модула биће наведени линкови на одговарајуће информације.
Примери хардверских модула
Редослед којим ће бити представљани хардверски модули нужно не одржава њихов квалитет и погодност за реализацију IoT уређаја. Већину овде представљених модула могу да користе и особе са мање искуства. Због тога редослед приказивања на неки начин представља степен њихове доступности потенцијалним корисницима.
- Arduino рачунарска фамилија – Иако су цео овај подухват пратиле контраверзе, микроконтролерска фамилија модула Arduino је постала данас једна од најпопуларнијих хардверских платформи. Чак се може рећи да је кроз наведену фамилију остварен концепт – уређаја са отвореним хардвером. Популарности Arduino фамилије допринело и компатибилно равојно окружење Arduino IDE.
- Rаspberry Pi рачунарска фамилија – Ради се о рачунарима које је развила британска организација Raspberry Pi Foundation. Циљ је био да се добије средство помоћу кога ће се лакше рачунарски образовати људи.
- BeagleBone Black – Представља јефтину развојну платформу код које је такође остварен концепт отвореног хардвера. Рачунари су мале потрошње и могу да раде под контролом Debian Linux и Android оперативних система.
- Teensy развојни системи – Представља USB базирану фамилију микроконтролерских развојних система. Намењен је за реализацију разних типова пројеката. Компатибилна је са Arduino софтвером и библиотекама.
- Particle платформа – Ради се о плафтформи која значајно поједностављује развој IoT окружења. Обухвата хардверску подршку, оперативни систем, комуникациону подршку и cloud који интегрише све у један систем.
Развој полупроводничке технологије омогућио је и самостално пројектовање IoT уређаја као интегрисаних кола. Технике пројектовања омогућиле су да се у оквиру једног интегрисаног кола сместе све потребне компоненте једног IoT уређаја. Укључујући, микроконтролер/микропроцесор, сензоре/актуаторе и комуникациони подсистем. На тај начин IoT уређај је могуће испројектовати према реалним потребама примене. И нагласком на ону његову димензију која је потребна кориснику. Овакав приступ пројектовању IoT уређаја подразумева постојање добро обученог пројектног тима. Способног да се ухвати у коштац са свим изазовима пројектовања.