Упућенији у рачунарску технику знају да фон Нојманова дефиниција рачунара отприлике гласи овако – „Рачунар је уређај за обраду података са запамћеним програмом“. Као што се види једна од кључних речи у овој дефиницији је податак (data). Рачунар је настао на темељима тежње да се олакша и аутоматизује процес рачунања. Међутим, данашњи рачунари се чак више користе за обраду тзв. ненумеричких података. При томе један од заједничких именитеља рачунара и корисника представља приступ памћењу податак који је обрађују. А то су датотеке (files).
Ништа без датотека
Датотеке су настале из потребе да се подаци који представљају предмет обраде буду запамћени у случају да поступак обраде треба поновити. Поготову ако се утврди да је дошло до грешке при претходној обради. С друге стране датотеке су потребне да би се могли сачувати резултати обраде за даље процесирање или поновно коришћење од стране корисника. Због тога датотеке омогућавају да се подаци могу чувати и након престанка обраде, тј. извршавања одговарајућег програма у оквиру којих се обрађују. За памћење датотека користе се тзв. спољшње меморије рачунара. Ради се о меморијама које трајно памте податке чак и у случају нестанка напајања рачунара.
Да би могли идентификовати датотеке врши се њихово именовање, тј. додељују им се имена. Именовање датотека је дефинисано на нивоу оперативног система (operating systems) рачунара. Уобичајено је да се име датотеке састоји из два дела – основног имена и екстензије. екстензија у имену датотеке обично одређује тип датотеке, тј. врсту податка који су запамћени у датотеци. Именовање се углавном одвија на два колсека. На првом колосеку именовање врше сами корисници приликом коришћења различитих апликација. С друге стране велики број датотека садржи тзв. системске податке које користе системски програми, пре свега оперативни системи и пратећи услужни програми (utility).
Шта је са корисницима?
Развој рачунарске технике био је праћен све интензивнијим коришћењем рачунара. Није било очекивано да најшири круг корисника поседује све аспекте рада рачунара. Због тога је један од задатака у оквиру развоја рачунарских система био и приближавање начина коришћења уобичајеним навикама корисника. Један од показатеља таквог приступа и је приметно терминолошко прилагођавање навикама и речнику корисника. Можда је он управо највидљивија у случају датотека о којима се овде говори. Доминација ненумеричких података, као објекта над којима се извршавају рачунарски програми, где доминирају текст, аудио, видео и графички подаци, утицао је да се уместо термина датотека почне употребљавати термин докуменат (documents).
Коришћење рачунара изван контекста класичне обраде података, утицало је да се корисници срећу са великом количином података. Такво коришћење рачунара постоји код претраживања Интернета и приступ популарним друштвеним мрежама. Подаци су упаковани у сразмерно велики број датотека и докумената. Оперативни системи рачунара нуде могућност организовања датотека (file systems) на спољашњим меморијама рачунара. Међутим, сналажење у великом броју и тако организованих датотека представља велики изазов за сваког корисника. Због тога ће се у овој секцији Портала указати на дате проблеме и предложити приступ за њихово ублажавање.