ПРОЈЕКТОВАЊЕ
Појам пројекат обележио је прелаз између миленијума. При томе појам који се на њега наслања – пројектовање није доживео толику промоцију. Процес транзиције у први план је избацио промену начина управљања. Многима је реч менаџер уместо дотадашњег руководилац звучала спасоносно. Школовање за послове управљања постало је хит међу младом генерацијом. Помало у сенци је остајала чињеница да су се углавном добијали менаџери опште праксе. Проблем је настајао, јер су људи имали диплому, некаква теоријска знања, али не и праву корелацију са конкретним послом. Брзина технолошких промена и динамика пословних процеса смањивале су простор за дошколовавање уз рад. Томе су значајно доприносили и изазови свакодневног живота. Говорећи о дошколовању уз рад нисам мислио на формално образовање. Већ оно што сваки човек мора да ради практично сваког дана. А то је праћење нових трендова у струци којом се бави.
То наравно није нешто што је донела савремена цивилизација. Дошколовавање је увек било присутно. Може се рећи да су многе струке захтевале стицање пуно нових знања у одоносу на она стечена током школовања. Нпр. рачунарска техника, којом се бавим цео свој радни век. А могло би се рећи да сам из ње током студија стекао крајње рудиментарна знања. Практично сва та знања сам стекао уз рад. тадећи на конкретним пословима пројектовања рачунара и дигиталних система. При томе ми нико није оспоравао претходно стечену диплому. Односно није тражио да формализујем нова знања. Истина постојале су постдипломске студије. Али оне су више биле потребне због формализовања знања у смислу академског напредовања.
Менаџмент у пројектовању
Појам менаџера и менаџмента некако је са собом носио и копчу са појмом пројекта. Једноставно циљ је био да се свака активност, која ангажује било какве ресурсе упакује у форму Пројекта. Може се слободно рећи да се образовање менаџера базирало на упознавању са приступима у управљању пројектима. И оптимизацијом у коришћењу ресурса. То се најбоље одражавало кроз појам планирања пројекта, или тзв. програма реализације пројекта. До њега се некада долазило интуитивно на бази искуства стеченог у реализацији конкретних пројеката. Данас за ту фазу у процесу пројектовања постоје различите технике. Најпознатије су PERT (Project Evaluation and Review Technique) и метод критичног пута, CPM (Critical Path Method).
Искусни пројектанти у разним областима технике били су помало затечени новим начином коришћења термина пројекат. Они су под тим подразумевали сложене подухвате у оквиру истраживања и развоја нових технологија или производа. Одређена врста незадовољства је кулминирала када су естрадне звезде снимање нове плоче називале „пројектом“.
Шалу на страну
Са аспекта теоријских поставки не може се оспорити коришћење термина пројекат у поменутим случајевима. У том смислу ни реч пројектовање не би требало да буде изузетак. Овде ћемо се потрудити да овај појам посматрамо у домену технике. Тачније у сфери развоја нових уређаја, процеса или технологија. При томе процес пројектовања и реализације поменутих категорија представљао је најчешће целину. Ако се посматра линија пројектовање – реализација са технолошким развојем дошло је до њеног кидања. Поготову је то изражено на плану електронике и области које се на њу наслањају пре свега рачунарство. Као илустрација може да послуже производи фирме Apple на којима стоји – Design in USA, Made in China. Сходно томе у овој секцији ће се размотрити аспекти пројектовања у данашњим условима.