Трудимо се да структура и садржај ТИМ Портала стално еволуирају. У том погледу одлучили смо да досадашњу секцију АКТИВНОСТИ поделимо на две секције. Увели смо нову секцију ПОДРШКА да би посетиоцима портала омогућили лакше сналажење и увид у његов садржај. При томе смо неке од подсекција АКТИВНОСТИ преселили у нову секцију.
ТИМ ПОРТАЛ је намењен јавном представљању активности Групе ТИМ. Можда смо кроз садржај Портала у највећој мери испунили постављене циљеве. Истина, један од циљева је био да се што више промовише идеја око које смо се окупили. Али некако нам је то још увек „слаба тачка“. ТИМ ПОРТАЛ је и направљен са идејом да директно допремо до свих којима би се наша идеја могла свидети. Нажалост у томе још увек нисмо у потпуности успели. Наравно не предајемо се.
Секција ПОДРШКА је намењена упознавању са различитим факторима који утичу на обављање инжењерског посла. Редослед са којим су ови фактори наведени не подразумева њихов значај. Али треба рећи да су сваки од њих појединачно важни за инжењерске послове.
Могуће је да је неки важан фактор изостављен. Очекујемо да посетиоци Портала укажу на то. И дају свој допринос ширењу идеје ТИМ. Наравно кроз развој Портала покушаћемо и сами да отклонимо могуће недостатке.
Инжењерска инфраструктура је широка колико и сам инжењерска струка. При томе се пре свега мисли на алате и средства која треба користити за што успешније бављење конкретном струком. Она је у значајној мери еволуирала у све широј примени информационо – комуникационих технологија (ИКТ). Ту се пре свега мисли на коришћење на програме за подршку пројектовању (CAD). Такође, веома су значајне развојне платформе које омогућавају лакшу реализацију пројектованих система. За савремене инжењерске послове веома је значајна подршка на плану симулације понашања пројектованих система. Зхаваљујући њима процес пројектовања и реализације система се скраћује. А у великој мери се смањују и грешке у свакој од поменутих фаза. Коначно, развој учила је веома значајан за добијање инжењера са употребљивијим практичним знањима.
Иза појма технологија, кад је у питању инжењерски посао стоји много тога. Пре свега начин на који инжењери, практично свих струка, обављају свој посао доста се разликује у односу на прошлост. Већ је наведена могућност и значај примене ИКТ. Али не сме се занемарити и значај коришћења савремених материјала у машинству или грађевинарству. Или високоинтегрисаних електронских кола уместо транзистора и диода. Зато је јасно зашто као један од праваца напретка друштва наводи управо технолошки развој. То ме увек подсети на речи наставника са факултета од пре пола века. Био је век машинства, па електротехнике. Сада је век информатике, али долази век технологије. Зато данас не треба да се чудимо што нас готово свакодневно чека додатно учење. И што наше некада јасно дефинисане струке полако почињу да падају у сенку сталних технолошких промена.
У академском свету кад се помене термин референце по правилу се подразумева списак радова који су истраживачи представили научној јавности. Ту је и списак истраживања на којима су учествовали. Што се тиче инжењерске праксе под референцама се подразумевају реализовани послови. То могу урађени пројекти, направљани уређаји или реализовани комплетни системи. Остварене референце у инжењерству су по правилу резултат тимског рада. А у зависности од сложености посла остварени резултати могу бити плод мултидисциплинарних активности. Ако се погледа Мисија и Визија Групе ТИМ може се видети да је преношење искустава један од главних циљева. А искуство се може стећи само ако се практикује струка. У овој секцији Портала биће представљене референце чланова Групе ТИМ, али и групе као целине.
Не сећам се које рекао – „Дајте ми организацију и ја ћу покренути свет“. Можда ова сентенца у пуном смислу важи на неком другом терену. Многе изванредне идеје би остале само идеје да није било организованих тимова који су се упустили у њихову реализацију. Ми се овде нећемо бавити теоријом организације, већ практичним аспектима инжењерског организовања у пракси. Колики је значај организације у савременом друштву може се видети на постојању све већег броја образовних институција из те области. Овде ћемо се више бавити питањима организовања, као резултата остварених у пракси. А мање организацијом која се намеће као постулат.
Добра организација не гарантује успех у послу ако не постоје обучени инжењери. Оспособљеност кадрова и занање које они поседују никада није било потребније као данас. Јер брз технолошки напредак, увођење нових техника у праксу затевају одговарајуће промене у знању инжењера. То значи да су неопходне адекватне промене у образовном систему. Само наставници који су спремни да се прилагођавају технолошким и техничким променама могу да школују квалитетне кадрове.
Предузетништво је постало један од фактора успеха у обављању инжењерског посла. Нажалост значај предузетништва се злоупотребљава, кроз образовни систем. Јер се студентима нуде често неадекватна знања. Предузетништво је нешто што се тешко може научити. Ради се једноставно о томе да је предузетништво философија живљења. То значи да сваки инжењер не мора нужно да буде предузетник. Међутим, ако је предузетник истовремено инжењер ето добитне комбинације.