Крајем прошле године колега, иначе власник фирме која запошљава више од 200 инжењера пожалио ми се на дефицит инжењера који би се у његовој фирми бавили пословима везаним за пројектовање интегрисаних кола. У последњих четврт века постале су доминантне студије у области информатике и менаџмента. Евидентно је да се смањује интересовање за студије из класичних инжењерских струка. Чак су и неки од водећих техничких факултета у своје образовне програме угурали информационе технологије. Карактеристичан је пример Машинског факултета у Београду који је увео студије под називом Информационе технологије у машинству. Или Машинског факултета у Крагујевцу, који је променио име у Факултет инжењерских наука, али почео да школује и инжењере рачунарства за које објективно није имао кадровске услове. Недостатак инжењера електронике и рачунарства у оном изворном значењу може се објаснити смањеном понудом одговарајућих послова у Србији. Али и великом потражњом програмера, где се већа за почетничке позиције добијају плате које су далеко изнад уобичајених примања за инжењере сличног искуства. Ако неко пажљиво чита овај текст може понешто да прочита и између редова. И поред тога проблем дефицита инжењера није тако једноставан да се може понудити једноставно решење. Пре неки дан од бившег студента добио сам линк на текст у коме се управо разматра ова проблематика, али на глобалном нивоу: https://9to5mac.com/…/global-chip-shortage-engineer…/. Можда понешто важи и за Србију. Понукани разматраном проблематиком на ТИМ Порталу смо отворили рубрику КАДРОВИ у којој желимо да се бавимо аспектима школовања одговарајућих инжењерских кадрова – по мери привреде у Србији. Али и стварања кадрова које ће да мењају ту исту привреду.