Свој професионални ангажман у струци започео сам 1977. године у Институту „Михајло Пупин“. Од самог почетка сам схватио да оно чиме се бавим спада у најбољем случају у тзв. примењена истраживања. Сходно томе активности током реализације пројеката који су рађени у Лабораторији за рачунску технику углавном су се одвијале кроз пројектовање и реализацију уређаја. У првом реду то је био рачунарски хардвер пројектован у складу са захтевима наручиоца. Касније су то били различити рачунарски базирани уређаји, као што су симулатори борбених средстава односно тренажери за обуку послужилаца на борбеним средствима. Са развојем полупроводничке технологије долазило је до све веће преоријентације у реализацији система са сопственог рачунарског хардвера на хардвер базиран на микропроцесорским и микроконтролерским компонентама. Процес реализације пројеката, почев од захтева наручиоца до њихове реализације може се шематски представити следећом сликом.
Као што се види са слике Наручилац посла поставља захтев према потенцијалном Извршиоцу посла у погледу реализације одређеног пројекта. У зависности од сложености Пројекта Извршилац посла може да буде једна институција или конзорцијум више фирме. Треба констатовати да у то време избор Извршиоца посла у принципу није вршен јавним надметањем. Једноставно на нивоу тадашње Југославије било је добро познато, бар што се тиче рачунарске технике, које фирме могу да реализују сложене пројекте из ове области. До промене у овом приступу дошло је почетком осамдесетих година, када су поједине фирме почеле да лиценцно заступају велике светске фирме. Тако је Електронска фирма лиценцно заступала Honeywell, Искра Делта, DEC, а нешто раније CDC. Захваљујући томе све ове фирме су фигурисале као домаће, а пошто су нудиле хардверско – софтверски заокружене системе биле су у предности у односу на Институт „Михајло Пупин“, који је до тада важио за главног домаћег произвођача рачунара.
У складу са постављеним захтевом од стране Наручиоца његови представници су заједно са представницима Извршиоца, кроз одређени број пројектних састанака долазили до Пројектног задатка. На бази Пројектног задатка и процене одговарајућег решења између Наручиоца и Извршиоца је склапан Уговор о реализацији Пројекта. Уговором је дефинисана динамика реализације Пројекта, могућа фазна реализација и динамика плаћања радова на Пројекту од стране Наручиоца. По завршетку Пројекта у складу са Уговором вршила се Примопредаја резултата Пројекта. Ако су Наручилац и Извршилац постигли сагласност да је Пројекат успешно реализован следило је испуњење преосатлих обавеза Наручиоца према Извршиоцу. У принципу Уговор је по правилу предвиђао гарантни рок у коме је Извршилац имао обавезу да о свом трошку отклања евентуалне недостатке у реализацији Пројекта. По истеку гарантног рока Наручилац и Извршилац су могли склопити посебан Уговор у погледу међусобног односа по питању реализованог пројекта.
С обзиром да Наручилац има право власништава над резултатима Пројекта Уговором се по правилу регулисана и права Извршиоца да елементе реализације може јавности представити као сопствене резултате. То је подразумевало објављивање стручних и научних радова у земљи и иностранству, као и коришћење резултата Пројекта код израде магистарских и докторских теза чланова пројектног тима, како Извршиоца тако и Наручиоца.