Развој електронике био је један од окидача техничко – технолошког развоја, који је обележио XX век. Посебан печат том развоју је дала полупроводничка технологија која је започела открићем транзистора 1947. године. Њени прави ефекти су у пуном обиму видљиви на почетку XXI века. А колико су полупроводници битни за живот савременог човека може да се види кроз ефекте које несташица полупроводничких компонената има на савремену индустрију.
Захваљујући електроници дошло је до развоја других области електротехнике. Пре свега телекомуникација, рачунарства и аутоматике. Истовремено дошло је до преклапања свих наведених области тако да се њихов савремени развој не може посматрати без међусобног утицаја. Нови замах у електроници дошао је са развојем полупроводничке технологије. Захваљујући томе дошло је до развоја интегрисаних електронских кола, што је водило реализацији уређаја као јединственог електронског кола. То је на почетку имало највећи значај за развој рачунарства. Касније се проширило и на друге области електротехнике, па чак и на област енергетике. С друге стране електроника се приближила технологији. Јер је управо развој технологије омогућио буран развој електронике и свих других области које се базирају на њој.
Последице развоја електронике
Истовремено развој електронике и сродних области утицао је на промене у приступу пројектовања електронских уређаја. Практично је дошло до поделе послова пројектовања на два сегмента. У првом нивоу пројектанти су се бавили пројектовањем кола која ће бити реализована на нивоу интегрисаних електронских склопова. Што се тиче реализације она је више имала технолошке одреднице. Тј., зависила је од технологије која се користила за реализацију пројектованих кола. У другом нивоу пројектанти су се бавили повезивањем расположивих интегрисаних компонената у сложеније модуле. При томе је најважнији задатак био успостављање спреге (inteface) међу интегрисаним компонентама односно са окружењем. Такође, од пројектаната су се тражила и нека нова знања, као нпр. програмирање интегрисаних електронских модула. У принципу интегрисана кола је пројектују и реализују као програмабилни модули. Основи разлог је постизање рационалности у пројектовању и реализацији. И стварање могућности да се дати интегрисани модули могу користити за што шири скуп примена.
Измењени приступ пројектовању електронских склопова утицао је и на развој софтверских алата намењених за подршку пројектовању. Ти алати су проширили палету алата познатих под називом CAD (Computer Aided Design). Поред могућности у погледу пројектовања уређаја ови алати данас омогућавају и симулацију уређаја који се пројектују. Као и њихово тестирање и отклањање грешака. Ово је нарочито важно имајући у виду да интегрисана кола не омогућавају директан приступ деловима кола. Као што је то било могуће код пројектовања и реализације у дискретној техници.
У оквиру ове секције биће размотрени приступи пројектовању електронских уређаја за различите примене. Посебна пажња ће бити посвећена комуникацијама и аутоматици.