Научно – технолошки парк, који се среће и под називом истраживачки парк, технолошки парк или центар за иновације представља наменску инфраструктуру у облику радног простора – канцеларија, лабораторија, сала за састанке које су пројектоване као подршка истраживању и развоју у науци и технологији. Као и сву потребну логистику за реализовање тог циља – административно – техничку, стручну, правну, финансијску, итд.
По правилу се граде у близини универзитетских центара и привлаче велики број компанија. Циљ научно – технолошког парка је да поспеши развој предузећа, предузетника, али и читаве заједнице. Делатност научно – технолошких паркова најчешће је везана за области као што су: информационе технологије, вештачка интелигенција, биотехнологија, итд.
Конгломерат академских институција, технолошких компанија и предузетника какав представља научно – технолошки парк обезбеђује окружење које омогућава размену знања, сарадњу и технолошке иновације. Сходно томе научно технолошки парк представља основу која омогућава:
- Приступ савременој опреми;
- Дељење знања;
- Комерцијално промовисање иновација;
- Комуникацију и сарадњу између државе, универзитета и компанија.
Захваљујући томе научно – технолошки паркови представљају значајан инфраструктурни део тзв. „економије знања“ у коме се ствара систем партнера у троуглу држава – образовање/истраживање – индустрија.
Примери научно - технолошких паркова
Неки од најпознатијих научно – технолошких паркова у Европи су:
- Научни парк Кембриџ – Ради се о једном од најстаријих научних паркова у Великој Британији. Основао га је Тринити колеџ 1970. године. На простору од преко 150 хектара налази се више од 100 компанија. Најпознатије су нпр.: Astex, AstraZeneca, British American Tobacco, Bayer у области биомедицинe, Huawei, Toshiba, Jegex у области рачунарства и телекомуникација, као и Beko, Philips у области индустријске технологије, итд.
- Научни парк Оксфорд – Основао га је колеџ Магдалена. На локацији од 75 хектара налази се више од 75 компанија из области бионаука, енергетике, рачунарства и телекомуникација.
- Простор будућности на Универзитету западне Енглеске у Бристолу – Основан је 2016. године и окупља предузећа из области роботике, медицинских технологија, бионаука, дигиталних и креативних индустрија.
- Ексетер научни парк – Отворен је 2015. године и део је UKSPA удружења. Располаже значајним ресурсима, укључујући Met Office и Универзитет у Ексетеру. Компаније које се налазе у парку раде у областима безбедности хране, климатских промена, бионаука, медицине и технологије материјала.
- Научни парк Универзитета Саутемптон – Парк се простире на 45 хектара уређеног земљишта. Оснивање парка има за циљ да Универзитет Саутемптон постане један од најбољих универзитетских центара за иновације у Великој Британији.
- Ливерпулски научни парк – Основан је 2006. године и већ на почетку је привукао пажњу 50 нових компанија. Чланице парка баве се истраживањем и развојем у области нанотехнологија, здравства, информационих технологија, биотехнологије и аутоматике.
- Научни град Киста у Стокхолму – Научни град Киста је највећи европски кластер у области информационо – комуникационих технологија (ИКТ) и други по величини на свету. У њму је седиште компаније Ericsson, а ту су и филијале светски познатих компанија као што су IBM и Microsoft. Град има преко 30 хиљада становника и највећи је тржни центар у Шведској.
- Научно – технолошки парк WISTA у Берлину – Представља највећи научни парк у Немачкој и седиште је преко 800 компанија. Парк се сатоји из града науке и града медија. Рад парка подржава шест департмана Универзитета Хумболт из Берлина и BESSI Sinchotron.
- Фински центар за иновације, Отаниеми – Овај центар за иновације је средиште научних и инжењерских компанија, које подржава Униврзитет Аалто. Станари центра су специјализовани за нанотехнологије, метрологију, истраживања у области целулозе и папира. Овде се налази и Технополис, пословни инкубатор који нуди услуге развоја, инкубације и финансирања нових фирми.
- Софиа Антиполис у Антибу – Центар је основан 1984. године и седиште је већег броја компанија из области информационих технологија (ИТ) и фармацеутске индустрије. У склопу центра је и неколико институција високог образовања. А такође и седиште европских центара W3C и ETSI.
Научно - технолошки паркови у Србији
У Србији под називом научно – технолошки парк делују четири институције:
Научно - технолошки парк Београд
Научно – технолошки парк Београд је основан кроз партнерство Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Града Београда и Универзитета у београду. Подршку у формирању ове институције пружила је Влада Швајцарске. У комплексу Научно – технолошког парка послују и Пословно – технолошки инкубатор техничких факултета у Београду (БИТФ) и Фонд за иновациону делатност Републике Србије.
Научно - технолошки парк Нови Сад
Научно – технолошки парк Нови Сад основан је од стране Аутономне покрајине Војводине. Циљ је био што брже примене и развој нових технологија, као и стварање и пласман нових производа и услуга на тржишту. Поред просторних и инфраструктурних услова за рад Научно – технолошки парк Нови Сад пружа и научноистраживачке, образовне и друге услуге својим чланицама.
Научно - технолошки парк Ниш
Научно – технолошки парк Ниш у сарадњи са Универзитетом и академском заједницом обезбеђује инфраструктуру и услуге иновативним предузећима. Представља регионални центар за развој иновативног научно – технолошког предузетништва, промоцију пројеката и компанија. НТП Ниш је смештен у објекту површине 13.977м2 који има приземље и три спрата и 126 паркинг места.
Научно - технолошки парк Чачак
Научно – технолошки парк Чачак је основан са идејом да буде носилац локалног и регионалног развоја. Сходно томе НТП Чачак обезбеђује услове за развој предузетништва, примену иновација и срадњу привреде и науке на подручју западне Србије. Оснивачи НТП иницијално су били Град Чачак, пословна удружења Градац 97 и Чачак 2000, Факултет техничких наука, Агрономски факултет, Институт за воћарство, а сада је то и Влада Републике Србије.